I pre ovoga rata bilo je lovaca na zlato, avanturista koji nisu prezali da zavire i na takva mesta. Jedan slučaj desio se 1985. godine, o čemu mi je pričao Joža Berendi, koga su u jesen 1991. godine zaklali hrvatski vojnici.
Jožu Berendija, berberina iz Vukovara, koji nije hteo da beži iz grada i koga niko od srpskih vojnika nije dirao kada je grad zauzet, upoznao sam slučajno na vukovarskom groblju, na sahrani grupe srpskih dobrovoljaca izginulih u naselju Mitnica. Boraveći tamo kao ratni dopisnik, nastojao sam da steknem što verodostojniju sliku zbivanja, pa sam razgovarao sa velikim brojem ljudi raznih nacionalnosti i ubeđenja. Jože Berndi nije bio zatrovan nacionalnim sindromom i, kao stari Vukovarčanin, cenjen podjednako od Srba, Hrvata, Slovaka, Čeha i Mađara, uživao je ugled dobroćudnog čoveka i dobrog berberina. Razgovarali smo samo najpre o ratnoj svakodnevici, a onda se nekako dotakosmo teme koja je tada bila u žiži interesovanja: pronalaska zlatnog oklopa svetog Bona. Sa toga pređosmo na blago u lagumu Vučke učione u Ceriću, selu koje su upravo tada osvojili srpdki vojnici.
Joža je počeo priču: ‘U proleće 1985. godine, petorica nepoznatih ljudi stigla su u Cerić, zadržala se dva, tri dana, a onda nestala. Njihova kola i dalje su stajala na parkingu blizu Vučke učione, kraj puta što odmah, za koji kilometar, ulazi u Nuštar. U Ceriću sam imao pašenoga koji je bio bolestan i baš kad se to desilo otišao sam da ga obiđem. U selu niko ništa ne radi, ljudi se okupljaju pored bogomolje, zagledaju ona kola i čudom se čude. Neki su verovali da su oni došljaci ta kola ukrali, ostavili ih i odbegli dalje, svojim poslom. Drugi su saznali da su se raspitivali za lagume Vučke učione, što je i sveštenik potvrdio i dodao svoju pretpostavku da su možda zaglavili u hodnicima laguma. Potom je došla policija iz Vinkovaca i obila vrata na kolima. Našli su neke planove, među njima i kopiju plana laguma Vučke učione. Pokazali su ga svešteniku. Onaj je odmah ubledeo i promucao da to, možda, jeste plan laguma, ali da on o njemu ništa ne zna, iako je godinama tu župnik. Policija je uz pomoć meštana pronašla jedan ulaz u lagum zazidan ciglom. Moralo ih je biti još. Nekoliko dana trajala je potraga za nestalima, ali u lagum niko nije uspeo sići.

Onda je jedan seljak iz Male Bosne – kompleks šume između Mirkovaca i Cerića, došao i prijavio da je u šumi našao mrtvaca. Policija je kod pokojnika našla dokumenta i pune džepove zlatnih kockica, velikih kao kocke šečera. Ustanovilo se kasnije da one potiču sa nekog mozaika u lagumu Vučke učione. Čovek je bio tridesetih godina, a telo mu je probodeno usijanim bodežom kroz pupak. Kako je izašao iz laguma i gde – niko nikada nije saznao. Ostala četvorica su, zaključeno je, zauvek ostala pod zemljom. U spisku dobara Vučke učione pominje se i taj mozaik od zlatnih kockica. Spisak se stalno prepisuje i prenosi sa generacije na generaciju sveštenika, ali niko od njih ništa od svega toga nije uživo video’.