U vreme svog najjačeg sjaja Venera višestruko zasenjuje sve ostale planete i fiksne zvezde; moguće ju je primetiti i kao večernju (Hesperos), i kao jutarnju zvezdu (Fosforus).
Venera je planeta druga po redu posmatrano od Sunca, a ujedno je planeta koja se najviše približava Zemlji (na oko 40 miliona kilometara). Najudaljenija tačka koju dostiže posmatrano sa zemlje je na 258 miliona kilometara, kada se nalazi na suprotnoj strani Sunca od nas (gornja konjukcija).
Vreme koje joj je potrebno da iz najbliže tačke ponovo dodje na to mesto iznosi 254 dana. Njen prečnik iznosi 12.109 km. Njena udaljenost od Sunca je u rasponu od 107,4 miliona km. do 109 miliona km. te je njena putanja oko Sunca skoro idealno kružnog oblika. Period koji joj je potreban da napravi jedan krug oko Sunca je 225 zemaljskih dana, a vreme potrebno da napravi jedan krug oko svoje ose je 243 zemaljskih dana.
Njena osa rotacije nagnuta je za čitavih 178o , te se ona okreće u suprotnom smeru od ostalih planeta Sunčevog sistema, tj. kada bismo se nalazili na Veneri, Sunce bi nam izlazilo na zapadnoj strani.

Za Veneru se dugo smatralo da je jedna od najlepših planeta Sunčevog sistema, ali, kad malo bolje pogledamo pre bi se moglo reći da je izuzetno zanimljiva, a o lepoti bi se moglo diskutovati. Njena površina je prekrivena hiljadama vulkana medju kojima se nalaze površine koje su pod lavom. Venera je obavijena gustim atmosferskim omotačem, čija visina dostiže čak do 400 km. Sastavljen je najvećim delom od ugljendioksida (90%) i azota. Zbog takvog sastava atmosfere na njoj vlada efekat „staklene bašte“, tako da su na njoj temperaturne razlike izuzetno male. Temperatura na Venerinoj površini dostiže čitavih 490o C što je toplije od tačke topljenja olova. To je nejvrelija planeta Sunčevog sistema. Atmosferski pritisak na Veneri je 90 puta veći nego na našoj planeti. Kad bismo samo zamislili da možemo da se spustimo na njenu površinu, ne zna se šta bi nas prvo snašlo – da li bismo se prvo ugušili od ugljen-dioksida, bili smoždeni ogromnim atmosferskim pritiskom ili trenutnom temperaturom. Zbog gustine njenih oblaka veći deo Sunčeve svetlosti se odbija i mi je možemo videti kao najsvetliju zvezdu na noćnom nebu, pa je to jedan od razlog zašto je u našem narodu od davnina poznata i pod nazivima Zornjača, Večernjača, Danica.
Njena najveća uglovna udaljenost od Sunca je 47o pa je možemo posmatrati u jutarnjim časovima, kada ona najavljuje izlazak Sunca (Zornjača), ili u večernjim časovima, nakon zalaska Sunca (Večernjača). U određenim situacijama ona se može videti na nebu, i u toku dana i tada je nazivamo zvezda Danica.