Egiptolog Daglas Murej sastao se Kairu 1910. godine sa Amerikancem zapuštene i neuredne spoljašnosti. Vojim izgledom izazivao je odbojnost i nepoverenje kod prefinjenog Engleza. Murej je pristao da se sastane sa njim samo zato što mu je ponuđeno otkriće od neprocenjivog značaja – možda najveće u njegovoj karijeri egiptologa. Nije odoleo primamljivoj ponudi i ispunio je ček na donosioca kod Engleske banke i predao ga Amerikancu. Odmah je organizovao da dragoceni teret bude prvim brodom otpremljen njegovoj kući u London. Ček nikada nije unovčen jer je Amerikanac iste večeri pronađen mrtav. Tek posle Amerikančeve smrti Murej je od jedog kolege egiptologa saznao za pozadinu ovog ‘dobrog posla’.
Murej je kupio sarkofag u obliku mumije u kome se nalazilo balzamovano telo vrhovne sveštenice hrama posvećenog bogu Amonu Ra. Pretpostavlja se da je živela u Tebi u periodu oko 1600. godine pre nove ere. Na spoljnoj strani poklopca bio je ugraviran njen lik u zlatu i emajlu. Celi sarkofag bio je izuzetno dobro sačuvan. Sveštenica iz hrama Amona Ra je zauzimala visoko mesto u hijerarhiji kulta mrtvih, koji je nakada dolinu Nila pretvorio u predeo smrti. Na zidovima njene grobnice stoji uklesano prokletstvo da će se život onog ko se drzne da poremeti večni mir grobnice pretvoriti u nepregledni niz nesreća i užasa.
Prva tri dana Murej je samo odmahivao rukom smatrajući da je to sve samo obično praznoverje, sve dok mu za vreme lova puška nije neobjašnjivo eksplodirala u ruci. Posle višenedeljne agonije desna ruka mu je amputirana do iznad lakta. Na povratku u ENglesku umiru dva Murejeva prijatelja. Dijagnoza je glasila: ‘Uzrok smrti nepoznat’. Dvoje egipatskih slugu koji su došli u dodir sa teretom prilikom transporta za desila je smrt za nepunu godinu. Kada je Murej stigao u London sarkofag je već bio tamo. Bacivši pogled na izrezbareni lik sveštenice na poklopcu učinilo mu se da je oživeo i tako ga pogledao da se sledio od užasa.
Pošto je odlučio da ga se oslobodi, Murej je oberučke prihvatio molbu jedne prijateljice da preuzme sarkofag na dalje čuvanje. Nije prošlo nekoliko nedelja, umire joj majka, napustio je ljubavnik a ona sama počela je misteriozno da slabi. Dok je pisala testament njen advokat je insistirao da u tu poslednju izjavu volje uđe odredba da prokleti sarkofag bude vraćen Daglasu mureju. Egiptolog, koji je sada već bio senka nekadašnjeg čoveka, nije ga zadržao već ga je poslao kao poklon Britanskom muzeju.
Međutim, i tamo je sarkofag nastavio svoj pohod zla. Fotograf koji ga je snimio odjednom se srušio mrtav. I egiptolog zadužen za eksponat takođe je pronađen mrtav. Smrtonosni pohod sarkofaga sveštenice hrama Amona Ra nije se mogao sakriti. Uznemirena člancima u novinama uprava muzeja je odlučila na zatvorenom sastanku da se sarkofag pošalje muzeju u Njujorku, koji je prihvatio poklon pod uslovom da sarkofag sa mumijom bude predat bez publiciteta i isporučen na najsigurniji mogući način.
Sarkofag je ukrcan na najsavremeniji putnički brod koji je tog meseca prvi put trebao da zaplovi na liniji iz Sautemptona u Njujork – Titanik. Radi poštovanja prema mumiji sarkofag je smešten na komandni most velikog broda koji je smatran nepotopivim. Isplovio je iz Sautemptona 15. aprila 1912. godine na put bez povratka. Na dno okeana odneo je 1513 putnika zajedno sa ukletim sarkofagom sveštenice Amona Ra za koji niko nije znao da se nalazi na brodu osim vrha posade.