Saturn-ciklus sazrevanja ,podela odgovornosti!Priča o Saturnu i Uranu…

Share on facebook
Facebook
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email

Astrološki, darovatelji života su Sunce i Mesec. Otac i majka. Vitalnost koja će uticati na kreativnost, duh, svest; i emocije (duša) kojima od rođenja apsorbujemo svet koji nas je dočekao. Međutim, da bi slika bila potpuna – potrebno je materijalizovati našu pojavnost na ovom svetu, naše ruke, oči, naše korake, naše tragove, naš glas, ambijent u kom odrastamo i živimo, baš kao i sve one prepreke, zadatke na koje ćemo naići – a to je zadatak Saturna.

Njegov uticaj u horoskopu vezuje se za proces sazrevanja, pa tako prolazeći kroz različita iskustva još od rođenja – Saturn nam budi svest o odgovornosti. Njegov ciklus (vreme potrebno da prođe kroz sve znake) traje 29 godina. Taj veliki krug Saturna, ciklus, može se podeliti na četiri manja u trajanju od oko sedam godina, koji zapravo postavljaju graničnike kada prelazimo iz jednog doba u drugo i kada su naša pojmljenja ljudi, sveta, života drugačiji nego što smo ih imali u prethodnih sedam godina. U astrološkoj terminologiji, tada Saturn na svakih otprilike sedam godine dolazi u znak koji kvadrira ili čini opoziciju sa njegovom natalnom pozicijom i to je doba kada rušimo jedno, završavamo, i upuštamo se u novo raščišćavanje terena i stvaranje novog. I baš kao što je Saturn graditelj, koji ređa kamen po kamen – tako on gradi i naš život, počev od temelja, odnosno – od detinjstva…

Prvih sedam godina se smatraju najvažnijim jer se tada postavlja temelj života. Tada se dete upoznaje sa svim ljudskim emocijama, od ljutnje do tuge, upoznaje se sa terminom posedovanja, deljenja, ljubavi (voli – ne voli), prvi put se sreće sa svojim telom, otkriva ga, hoda, trči, pentra se, pada, ustaje, pliva, i loš je predznak za budućnost ako je taj susret sa telom stidljiv, bez poverenja. Tada otkriva moć reči, spoznaje da je moguće artikulisati emocije, želje, nagone (ali šta ako se boji to da uradi?)… Nakon toga sledi nov ciklus od sedam do četrnaest godina, koji je obeležen osnovnim obrazovanjem i buđenjem hormona koje je najbitnije jer će sve svoje posledice, propuste ili učinke vrlo očigledno pokazati u narednom ciklusu od četrnaeste do dvadeset i prve godine u vidu kompleksa ili slobode sazrevanja. Od dvadeset prve do dvadeset i osme godine naučen iskustvima iz prošlosti – čovek bira partnera ako je taj partnerski deo uspešno preveslao, zapošljava se i postaje ozbiljniji. U narednom periodu do trideset i pete obezbeđuje sklonište (dom), rađa decu i uživa u svojoj seksualnosti i produktivnosti, i tako dalje…

Međutim, kao što rekoh, prvi ciklus je najbitniji, baš kao što kuća može biti prelepa i sa divnim vidikovcem na vrhu, ali sve se to može survati ukoliko temelji nisu dobri.

U prvim godinama, dete uči da hoda, ili, Saturn ga uči da koristi svoje telo za život. Noge – da bi mogao da se penje i ustaje kada padne; ruke – da bi mogao da upozna materijalizovani svet, dodir drugog bića, oblike; zube – da bi se prehranio. Saturn se ne bavi dečijim igrama, maštom, opštim obrazovanjem. Sve to prepušta drugim planetama preuzimajući na sebe ono najteže. Međutim, najbitnija tema prvog ciklusa jesu ograničenja koja se vremenom, sa novim generacijama i dece i roditelja menjaju. Nekada, deca su se izuzetno bojala roditelja, danas se roditelji boje dece, njihove slobode, hirova. U patrijarhalnom, tradicionalnom društvu – kakvo se i danas prepoznaje u Indiji, Iranu, Iraku, ili u nekim Afričkim zemljama, prvih sedam godina je obeleženo obrezivanjem, snažnim nasilnim uplivom religije u život deteta koje ide zajedno sa pretnjom posledicama (svest o krivici i kazni), pa dalje strogom poslušnošću, već tada radom i trpljenjem, ćutanjem, strogoj diferenciji i granici od suprotnog pola – što u narednom ciklusu sazrevanja (do četraneste) kada bujaju hormoni i kada se dete prvi put susreće sa sopstvenom seksualnošću postaje inhibicija čije se posledice vide u trećem ciklusu od četrnaeste do dvadeset prve, a i kasnije još i više… Jasno je da jedan mališan evropskih zemalja ni ne sanja kako njegov vršnjak na Istoku ne mora da čeka školu da bi se upoznao sa odgovornostima i ograničenjima, hladnim dodirom Saturna, zebnjom, samoćom i moranjem. U takvim zemljima, i u takvim društvima i porodicama koje su i kod nas zadržale ovakva konzervativna obeležja, dete se programira u prvih sedam godina da postane ono što okruženje želi, ono time gubi svoju autentičnost, svoje lične potrebe, talente, uniformiše se sve pod velom poslušnosti, dobrote, ’umirenja gneva božijeg’. I bilo na Istoku ili Zapadu, tih sedam godina je vreme kada dete dobija prvu i najupečatljiviju sliku o svetu, društvu, porodici, ljubavi, mržnji, posedovanju, kada se ispunjava raznim idejama koje će ga progoniti čitavog života, odvratiti ga od potencijala i umanjiti sve njegove autentične moći, ne dopuštajući mu da bude ono što jeste. A dete, ono je u tom dobu nedužno. Nevino. Čisto. Jedan pisac je napisao „I najokoreliji agresori su nekada mirisali na mleko i sapun“. Deca su verujuća. Pa sve što dobiju od roditelja, i sveta u tom uzrastu, ona će pothraniti u svoje temelje zbog čega će i u sedamdesetoj godini biti poljuljani ako temelji nisu dobri, baš kao što i kod kuće sa lošom bazom sve je očitija njena nestabilnost što je veća.

A sve se opet svodi na pogrešnu interpretaciju Saturna, i zapravo i njegovu evoluciju, bar onoga što u astrologiji predstavlja. Jer ograničenja mogu biti tretirana kao zabrane na koje će dete nailaziti. Ali i kao zaštita. Karika koja samo ovde nedostaje da bi smo imali celinu jeste – svest. A Saturn je upravo to. I on u ovom novom dobu, zahteva da roditelji budu svesni roditeljstva. Od naših baka koje su uspešno izlazile na kraj i sa osmoro dece jer su deca ’morala da slušaju’ (tu je sva Saturnova odgovornost bila na deci, pa su deca bila žrtve takvog društva); preko današnjih majki koje i sa jednim detetom nekad teško izlaze na kraj jer ’ne želi da sluša i sve što kažem on negira i radi suprotno’ (tu su roditelji žrtve i preuzimaju odgovornost, trpe, odriču se svojih potreba zbog deteta, nesvesni da deci to neće nikada oprostiti i da sve to kad tad kulminira kao veliko nezadovoljstvo); do roditelja budućnosti koje sada gradi Saturn, a koji će baš tih prvih sedam godina dečijeg razvoja zaštititi od uslovljavanja, pretnji, ideologija, gde će ta odgovornost biti podeljena. Tada će deca do sedme godine biti gotovo divlja, predana ličnim nagonima, potrebama, a roditelj će se ljutiti kada mu je do ljutnje, pokazaće detetu da postoji vreme kada je roditlej i da postoji vreme kada je nešto drugo – kada radi ono što voli, kada se zabavlja, dakle, uspostaviće se neko svesno poštovanje između njih bez korumpcije i manipulacije sa bilo čije strane. Takvo dete će biti zaista nemoguće kasnije odvratiti od njegovog potencijalnog rasta, psihološke grupe i terapije će možda biti ukinute jer ljudi će sazrevati zdravo u skladu sa svojom prirodom, neće im seksualnost sa četrnaest godina biti tabu i nešto loše što se kasnije iz inhibicije pretvara u perverziju (isto uticaj Saturna) već će imati dobre temelje, biće usredsređeno na sebe, jako i jasnog vida, bez mutne prašine roditeljskih projektovanih strahova, društvenih zabrana, ideologija i dogmi.

Za kraj, poklonila bih vam jednu lepu priču koju je napisao Osho koja fantastično opisuje idealan način Saturnovog odgoja deteta i upravo tu podeljenu odgovornost koja je cilj današnjeg doba.

„Kada sam bio dete, voleo sam da se pentram po drveću. Otac mi je branio i zato sam mu jednom rekao: „Radije mi objasni koje je drveće opasno, a nemoj me sprečavati da se penjem – kako bih mogao izbegavati opasno drveće. Reci mi koje drveće nije opasno, kako bih se mogao penjati. Ali ako mi pokušaš braniti penjanje, postoji opasnost: možda ću se penjati po pogrešnom drveću, a ti ćeš biti odgovoran. Ja neću prestati da se penjem, jer to volim! Biti na vrhu drveta kad sunce sija a vetar ćarlija u granama i celo drvo pleše – to je jedno od najlepših stvari. Zato je tvoj oče posao da mi kažeš tačno, na koje se drveće smem penjati a ne koje ne.Jer inače mogu pasti, slomiti se, naškoditi svome telu.“ I on je morao poći sa mnom i obići grad da mi pokaže koje je drveće opasno. Tada sam mu postavio drugo pitanje: „Znaš li nekog dobrog penjača u gradu koji me može podučiti kako da se penjem i na ono opasno drveće?“

Tada je on rekao: „To je ipak previše… ideš predaleko. Rekao si mi… mislio sam…“ Odgovorio sam: „Držaću se toga što sam rekao, ali drveće za koje si rekao da je opasno, neodoljivo je jer jamun (indijsko voće) raste na njemu. Ono je vrlo slabo i kada je voće zrelo, možda neću moći odoleti izazovu. Ti si moj otac, to je tvoja dužnost… moraš mi naći nekoga da mi pomogne.“

On je tada rekao: „Da sam znao kako je teško biti otac, nikada ne bih postao otac – barem ne tebi! Da, znam jednog čoveka.“ I on me je upoznao sa jednim starim čovekom koji je bio dobar penjač, najbolji penjač, bio je drvorezac.. Otac mu je rekao: „Nauči ga nešto, posebno o drveću koje je opasno, čije grane mogu pući.“ Taj čovek me je pogledao i rekao: „Nikada mi još niko nije ovako nešto tražio, pogotovo ne otac koji dovodi sina. To je opasna stvar, ali ako on to voli – rado ću ga podučiti.“ I on me je učio kako da se popnem. Pokazao mi je sve vrste strategija kako da se zaštitim. Ako želite da se popnete na visoko drvo, da ne biste pali vežite se užetom za onaj deo drveta za koji mislite da je dovoljno jako da vas izdrži. Ako padnete, visićete na užetu, ali nećete pasti na tlo.“

Saturnovo područje pauze

Ugo Čavez je preminuo – i tek tada odustao. Kusturica je dao ostavke – odustao. Odustao je i papa. I Barsa prvi put u istoriji odustaje od tradicije, principa, i na dresove stavlja ime sponzora. Saturn u Škorpionu nas vodi ka zidu koji prilično ovde liči na gubilište ako ne odustanemo na vreme. Otkazi će tek uslediti i odustajanja, što u politici što u našim miniuniverzumima. Svako od nas ima nešto od čega treba da odustane. Princip koji ne vodi više nigde, uverenje koje nas drži u grču, strahu i neizvesnosti, ljubav od koje se isto odustati mora umesto da držimo sebe u fantazijama mogućih izmirenja i renesansi. Odustati od ideje da će nas neko spasiti. Ko ono reče, “tek tada, kad znaš da neće niko da te spasi – tek tada si odrastao i čovek.” Odustanite od ubedjivanja drugih da ste u pravu. Odustanite od svakog ubedjivanja i očekivanja da će vas drugi razumeti. Biće uvek onih koji hoće i onih koji insistiraju na tome da vas ne razumeju, ali i onih koji stvarno misle drugačije. Čovek je slobodan kada zbaci svoja očekivanja od spoljnog sveta i tim gestom, on tom svetu oduzima moć da ga vrednuje i od njega čini nekad pobednika nekad luzera. Saramago piše, “Naučio sam da ne pokušavam da ubeđujem nikoga. Ubeđivanje je nedostatak poštovanja, to je pokušaj da se druga osoba kolonizuje.” Ali ne kaže da je odustao od pisanja. Niti od svojih misli.

Odustanite od svega gde vam je potrebna dozvola drugog, poštovanje drugih, ljubav druge osobe – a ne dešava se. Tada kad odsutanete nećete odustati od sebe. Vraćate se sebi u jednoj poštovanja vrednoj pauzi, baš kao što je i Smrt uvek vredna poštovanja kao najdostojniji protivnik čoveka. Mala metaforička smrt je sada potrebna svakome. Time ćete prineti žrtvu Saturnu u Škorpionu za jedno novo rodjenje sebe samih i slobode. Cena ove slobode je odustajanje gnevnog tamničara u nama.

Priča o Saturnu i Uranu…

Da li bi postojala vera da nije straha? Da li je sujeverje nemanje vere ili preterana vera? Eto idealne teme o kojoj se može pričati dok je na nebu opozicija Saturna iz Device (sumnja, analiza, anamneza čoveka, njegovih bolesti, strahova i akcija) i Urana u Ribama (potraga za istinom, za ’svetim gralom’, spoj vere i vizije, momenat kada svako od nas kaže ’siguran sam ali ne mogu da ti objasnim kako sam siguran, ali ZNAM!’).. Jesmo li svi mi negde proroci? A jesmo li istovremeno svi mi u stvari sada i uplašeni, i to čega? Sopstvene svesti i spoznaja, svega toga što nam se svakodnevno servira na tanjiru života, a što smatramo da je u svakom smislu previše za naša bića krhka, slaba i još uvek nejasna sama sebi… U vremenu Urana – tehnološke revolucije, brzih automobila i komunikacije sa kosmosom, zaboravili smo šta u stvari stvarno možemo. Jesmo li sposobni (u fizičkom smislu) da radimo 15 sati dnevno? Jesmo li sposobni da se nosimo sa mega giga brzim automobilima, kada ljudsko oko i ljudski refleks je još uvek samo – ljudski? Jesmo li sposobni da ne vidjamo porodicu, roditelje, prijatelje, i da stvarno zaboravimo da smo u najvećem delu satkani od emocija koje su nam u dnevnoj dozi potrebne onoliko koliko ih mi primamo i dajemo u najboljem slučajno nedeljno? Da li to neko od nas želi da napravi mašine?

Razumete me? I ja nisam nikakav idealista, jesam rodjena u idealističkom i optimističnom znaku Strelca, ali nemam lažnu nadu da će se išta promeniti. Da li ste nekad razmišljali kako je bilo Gagarinu kada je seo u Vostok1? Sigurna sam da i pored svih dobijenih instrukcija, praksa i koječega, zadnje što je pomislio kada su se za njim uz tresak zatvorila vrata kapsule bilo je ’a sad, šta bude – nek bude!’. Zato što je i on bio samo – čovek. I onda, da apsurd bude veći, nakon glorifikacije njegovog leta „Prvi čovek u kosmosu! Prvi čovek u kosmosu!“ taj prvi čovek gine u bezveznoj letilici kao probni pilot sa samo 34 godine… Hej! Pa čovek ipak ne može to. Ili ako baš hoćete – može, ali samo ako je spreman na žrtvu, da da svoj život da bi tehnologija mogla da se razvija, tehnologija – koju je neko vrlo lukavo nazvao ’čovečanstvo’. „Razvoj čovečanstva“… zvuči humano, altruistički, pobedonosno. Žrtve su ionako uvek heroisane. Ali koliko je stvarno potrebno ljudskih života? Koliko krvavih azijatskih ruku za jedan tovar Nike patika? Koliko gladnih i izbeglih za još jedno naftno nalazište? Tehnologija treba da služi ljudima, mašine da zamene manufakturu, ali svuda! Svakom čoveku na planeti… probajte da razmišljate kao stanovnik planete, a ne Srbin, Hrvat, Amerikanac… Po čemu smo to mi privilegovaniji? Uran je tehnologija, a Uran je po svojoj prirodi Istina, i normalno da ne dozvoljava da iko manipuliše Uranom, i njegovom jedinom ambicijom da zaista ljudima – a ne pojedincima, donese spas, lek, pokaže izlaz. I zato Uran kažnjava. I zato Jupiter – kao otac pravde, sada dok je u Vodoliji kažnjava! Kažnjava čoveka što želi da postane šraf, motor, robot. Čak se da ironija bude veća – trudi da to što bolje postane! Kažnjava naše gubljenje ljudskog. A kako? Onako kako on to jedino ume, strogo, netolerantno, drsko, otvoreno, direktno – žrtvom. Isto onako kao što je Zevs (po grčkoj mitologiji – Zevs je Jupiter) kaznio Prometeja kada je odneo vatru ljudima. Iako sam do skoro i ja kao i svi vi verovatno volela Prometeja, sve više shvatam Zevsa, shvatam Jupitera jer znao je on da ne treba svim ljudima vatra. Znao je on ono što Prometej nije mogao da zna hrleći ka budućnosti i viziji, znao je da je znanje ako se nadje u pogrešnim rukama moćno oružje od kog će ljudi imati više štete nego koristi.

Zato smo svedoci sada upravo toga kako naša znanja, naša iskustva najmanje služe nama. Recite mi, da li to što radite svakoga dana na poslu služi ikome do gazdi firme? A znate li kako je trebalo da bude? Trebalo bi da vi radite ono što volite i da ja od toga imam koristi i još nas hiljadu, i da od onoga što ja radim – vi imate koristi, da čovek služi samo za druge ljude. Da razmenjujemo naša dobra, bilo da je to znanje iz neke oblasti ili hleb i pravljenje odeće. Služenje je ključna reč Saturna u Devici, a Uran u Ribama – vrlo lako gubljenje vere generalno (što se najlakše oseti kao depresija) onda kada čovek shvati da to što svakog božjeg dana radi ne služi nikome sem direktoru firme. Najveći zločin koji je uradjen ikada bio je taj kada su uspeli da nas prevare da radimo za novac. I zato vi sada radite za novac, a ne za ljude. A ne za sebe. Svi mi radimo za novac, jer nas ucenjuju da ako ne budemo imali novca da ćemo umreti od gladi, da će nas izbaciti iz stana, da će nam dete izbaciti iz obdaništa. A to je tako daleko od ljudske prirode i od onoga što smo u stvari. Socijalna bića kojima je potrebna ljubav i posao koji će voleti. Ne možete mi reći da iko na svetu može da ’voli slanje faktura’. Kakav je to posao? A sa druge strane, nošena astrosimbolikom, čovek koji radi u ma kojoj administraciji, mora imati jakog Merkura, pa samim tim i vešte ruke, verovatno zanatsko-trgovački gen koji vuče iz svoje porodice, dakle to je opet neko ko sutra može krenuti u zanatstvo i neki sasvim drugačiji posao.

Ne znam da li ste ovde kod mene pročitali tekst o astrološko/astronomskom satu Orloj koji se nalazi u Pragu, al’ ukratko, čovek koji ga je napravio, uradio je to tako dobro da nigde na svetu ni dan danas ne postoji toliko tačan sat sa toliko različitih opcija. I šta se dogodilo? Pojedinac – kralj, bio je toliko uplašen da će ga ovaj još nekome napraviti da ga je oslepeo. Dakle, sve što se dešava danas sa monopolistima i vladarima koji nas drže u šaci, nije novo. To se dešavalo oduvek. Oduvek je Saturn – ogledan u sujeti i strahu jedne osobe želeo da na silu pokori Urana i njegovu genijalnost uzme za sebe. Po mitologiji, Saturn je Uranov sin, koji je oca zbacio sa vlasti i kastrirao ga. Sila. Sujeta. Strah. Vlast. Moć. A u stvari, samo strah.
Znam da sam puna digresija dok pišem, jer slike se same u mojoj glavi smenjuju, al’ evo nas dakle sad, gde u toj silnoj tehno revoluciji (a zapravo vremenu gde je snaga prave revolucije kastrirana poput Urana, gde smo uplašeni i kastrirani da bilo šta promenimo, ućutkani unapred da se ne bunimo i sami, užasno sami, otudjeni od drugih ljudi) eto nas gde plutamo jedni kraj drugih kao ’gagarini’ ili kao ’sputnici’, kako je to fenomenalno rekao Murakami u svom romanu ’Sputnik ljubav’:
“Zašto svi moraju da budu ovoliko usamljeni? Zašto je neophodno biti ovoliko usamljen? Kad je toliko ljudi na ovom svetu, i kada svako želi nešto što ima u onom drugom, zašto i pored toga moramo biti toliko daleko jedni od drugih? Zar se ova planeta okreće hraneći se ljudskom usamljenošću?
Zažmurio sam i oslušnuo, i mislio o Sputnikovim potomcima koji preleću nebom, sa silom Zemljine teže kao jedinom sponom sa maticom. Kao usamljene metalne hrpe, slučajno se sretnu u mrklom mraku prostranog svemira, mimoidju se i zauvek rastanu. Bez ijedne jedine reči koju bi razmenili, bez ikakvih obećanja koja bi ih obavezivala…”

Zato je ovaj period takav kakav je. Zato je Saturn u opoziciji sa Uranom od kada je Jupiter u Vodoliji krenuo mnogo jače da radi i da se oseća. Avioni opet krenuli da se ruše, brodovi se sudariše nekoliko puta za nedelju dana, negde je proradio vulkan, saobraćajke neću spominjati, toga je na pretek, ali šta na kraju posle sveg tog ostaje do žrtva. Pa da je tehnologija zaista slobodna da primeni sebe, zdrava logika će shvatiti da bi onda trebalo da u 21. veku imamo duži životni vek, manje bolesti, više sigurnosti… ako je stvarno ta tehnologija u službi čovečanstva. Ali nije. I zato su ljudi žrtve. Nevine uglavnom. Zato je Uran sada u Ribama – momenat kada tehnologija kao entitet za sebe sada gubi veru u samu sebe, ovo je trenutak kada Uran – tehnologija postaje suicidna, momenat Uranovog pokajanja jer nije nikome pomogao – više je odmogao, jer je zatvoren i sam, užasno sam u Ribama. Baš kao Gagarin u Vostoku, koji je – sigurna sam, uprkos osmehu po kome ga pamtimo sa poštanskih markica, još tada negde u kosmosu shvatio da je više grešku napravio što se osilio u svoj svojoj individualnosti i viziji, pokazavši čoveku da može čak i u tajnovit svemir da ode.

I sve dok ovaj aspekt bude bio na nebu, od Urana u Ribama – čovek će gubiti veru, neprimetno i tiho, on mora gubiti veru dok gleda sve te nevine žrtve, dok gleda sav taj besmisao svoga posla, dok željan zagrljaja u pustoj sobi sedi sam. I baš tada, Saturn iz Device – pračovek u njemu progovara, onaj koji se seća hordi, i zajedničkih lovova na veprove, onaj koji je umeo da razgovara sa prirodom, onaj koji je prvi razumeo bolest, patnju i samoću, koji je prvi shvatio da je svaki čovek rodjen sa svojim bolestima, stotinama patologija, i razumeo ga i prihvatio takvog – nedovršenog i nesavršenog, onaj koji sa iskrenim gadjenjem gleda na nekakva kloniranja i tehnološke pronalaske, sećajući se Pastera i Koha, onih koji su zaista lečili čovečansvo i kojima se ponosi, koji se sa nostalgijom seća antičkih mudraca i koji još jedino u životinje može da veruje i da se nada, osećajući se zauvek ostavljenim od ljudi.

Saturnove Sade Sati

Zapadna astrologija zrelost dovodi u vezu sa Saturnovim povratkom, periodom kada se tranzitni Saturn vraća na istu tačku vašeg natalnog horoskopa na kojoj se nalazio u trenutku rođenja. Vedska (indijska) astrologija, takođe vreme sazrevanja, sticanja odgovornosti i suočavanja sa sobom dovodi u vezu sa Saturnom, ali po jednoj drugačijoj pojavi, poznatoj kao Sade Sati, to jest, Saturnovim prelaskom preko natalnog Meseca.

Ovaj period započinje kada Saturn uđe u znak koji se nalazi ispred znaka u kome je Mesec, i završava se kada Saturn izađe iz znaka koji sledi nakon onog u kome je Mesec. Na primer, ako je vaš Mesec u Jarcu, Sade Sati započinju kada Saturn udje u Strelca i završavaju kada izadje iz Vodolije. Ovaj period kako god, traje uvek sedam ipo godina, a sam naziv „sade sati“ na sanskritu upravo to i znači – ’sedam ipo’.

Vedski astrolozi uzimaju Mesec kao osnovnu referencu iz vrlo logičnog razloga što je baš Mesec taj koji će u horoskopu pokazati temelje naše samosvesnosti koju gradimo najpre kroz strukturu porodice, a potom i kroz ostale socijalne grupe završno sa sopstvenom slikom uloge koju imamo u životu, u svetu, kao i u odnosu koji smo izgradili spram ljudi, materije i vremena.

Obzirom da Saturn inače predstavlja poljoprivredu, kako bih bolje objasnila uticaj Sade Sati, iskoristiću primer mladice koju ste zasadili. Dok je mlada i nejaka, na oluje i vetrove ona odgovara njihanjem, krivljenjem i savijanjem. Kako postaje jača – postaje i rigidnija, odvažnija, pa samim tim jednom ’ukočenošću’ i gubitkom one pređašnje gipkosti ona kao da protivreči nepogodama. Ta ’snaga’ u stvari postaje slabost u momentu kada njene sada već razvijene grane naiđu na jak vetar. Usled krtosti nesumnjivo je da će na jačem nevremenu neke od svojih stamenih i krutih grana morati da izgubi. Kako do toga ne bi došlo, iskusni agrarni stručnjaci će suve, krte, kao i predugačke grane na vreme sami poseći ne čekajući oluju. Koliko god to zvučalo kao sakaćenje stabla, zapravo, ova praksa će drvo učiniti jačim. Tako je i sa čovekom za vreme Sade Sati, koje zapravo predstavljaju arhetipski odraz ’namernog i svesnog sakaćenja, rezanja, odbacivanja’ u cilju da se održi zdrav život. Ozbiljnost ovog Saturnovog tranzita vraća nas na zemlju kako bi nam pokazao koliko smo stvarno porasli i postali zreli. On će nam ’iseći’ sve što smo veštački, na silu, željni slave ili uspeha sebi pripisali, oduzeće nam nepravedno stečene nagrade ili nas zbog istih na drugom kraju ’stabla’ kazniti, sve trulo i slabo što nije uspelo da se razvije već je ostalo tako zakržljalo će pokidati, i nesumnjivo je da svaki čovek kada nastupe Sade Sati sam sebi izgleda ružno, osakaćeno, nejako, nisko, jer nema više tako željene simetrije. Osećamo se slabim kao da nam je neko oduzeo sve ono što smo uporno za sebe mislili da smo. A u stvari, sve što Saturn želi to je da zavolimo sebe takve kakvi smo: polovični, nesavršeni, polomljeni i iskrivljeni, sa svim ranama, ožiljcima, strahovima, slabostima, i ništa neće ljude učiniti više sličnijim jedne drugima od Saturna.

U praktičnom smislu Sade Sati pokazuju posledice starenja, odnosno godina (koje uporno ne želimo da vidimo i sebi priznamo), zatim, povećanu odgovornost spram posla i ljudi koje volimo koju sada moramo da prihvatimo, probleme sa zdravljem, kao i jedan specifični mentalni napor ispunjen brigama, suočavanjima, svesnošću koja najpre ne prija jer je upućena na nadasve realnu sliku o sebi od koje smo toliko dugo bežali.

Prvi Sade Sati u životu čoveka, neretko se vezuju za suočavanje sa gubljenjem najstarijih članova u porodici (babe i dede obično), pa indirektno prvi susret sa metafizikom smrti, zatim, aktivira promene i uticaje na koje mi ne utičemo, često menjanje sredine, škole, nametanje obrazovanja i drugih uticaja, osećaj samoće, ostavljenosti, odbačenosti, tada se dešavaju prve svesne laži, prevare, pokušaji izbegavanja odgovornosti i samim tim, aktiviranje savesti bilo kroz krivicu i osećaj griže savesti, bilo kroz malodušnost i zauzimanja garda prema svetu i ljudima, što će naravno biti vrlo važno kada naiđu sledeće, druge Sade Sati (što je uvek za sledećih 28-29 godina u odnosu na prve) i koje nam donose moguće bolesti roditelja i brigu o njima, a neretko i gubitak roditelja kao nepobitnu lekciju o smrti, vremenu, prolaznosti i vezivanju/nevezivanju koju svaki čovek mora kad tad proći. Takodje tada mi stičemo porodicu ili se sa povećanom odgovornošću staramo o nekome, nekada i o samome sebi, pa čovek sebi postaje i dete i roditelj, na poslu doživlajvamo znatno ozbiljnije uspehe ali i neuspehe – sve u zavisnosti od toga na koji smo način prethodno pristupali poslu. Ukoliko smo sve što je bilo dobro olako uzimali kao servirani scenario koji nam iz nekog razloga pripada, bez zahvalnosti i svesti da dve trećine ljudi na planeti nisu te sreće – vrlo lako možemo tada sve što imamo izgubiti, i materiju, i posao, i partnera i ostati potpuno ’goli i sami’. Ukoliko je žrtva i svesnost postojala i ranije, Sade Sati će takvim ljudima biti samo nastavak rada i odnosa sa drugima kao i do tada samo pod malo težim uticajima, ali osoba već prirodno na taj peirod gleda kao na prirodni proces, i neretko, ako je unapred otplatila dug Saturnu, baš u vreme Sade Sati uspeva da se izbori za svoju individualnost i uspehe – koji su pravi, a ne kratkotrajni uspesi. Treći Sade Sati možda je najteži za prihvatanje jer se odnosi na naš eventualni odlazak sa ovog sveta, sa kojim se pre ili kasnije svi moramo suočiti, a poricanje tog procesa koji započinje našim rodjenjem i završava smrću – sada zasigurno nije opcija na koju treba da računamo ako želimo da postanemo samosvesniji.

Mnogi ljudi ni ne doživljavaju život kao mučenje i teret sve dok Saturn ne zamahne svojim sekirčetom i ne krene da sakati trule grane sa našeg stabla. Do tada, čvrsto se oslanjamo na roditelje, ili društvo ako nam je pružalo podršku, na sistem, neku sreću koja nas je uvek pratila, ili smo jednostavno bili blagosloveni rođenjem da imamo u nasledstvo dobijeno materiju, da nas ne brine gde ćemo živeti, šta ćemo jesti… Međutim, kada Sade Sati krenu, tu sigurnost sasvim sigurno gubimo i ostajemo ostavljeni na putu na kome dalje moramo potpuno sami. Zbog toga je ovaj period izuzetno težak za svakoga ko je odbijao da prihvati odgovornost za svoj život, za svoje odluke – stalno kriveći druge.. E sad, drugih više nema, Saturn će ih ’poseći’, odvojiti od nas zauvek, oduzeće nam tu sigurnost i te ’dežurne krivce’ i moraćemo da se suočimo sa istinom – da smo sami oduvek bili odgovorni za sve. Što pre shvatite lekciju i zažalite što se to sve nije ranije desilo, to će vam biti lakše. Ukoliko budete odbijali, kukali, negodovali, navući ćete na sebe depresiju, bolesti, prazninu, očaj, gorčinu, koji onda mogu trajati godinama. Ali ukoliko ste, kao što rekoh, već živeli rano prihvativši odgovornost, samoću, kada je trebalo i trpljenje i mučenje, oslanjanje samo na sebe, Sade Sati vam sigurno neće ništa loše doneti, a teške dogadjaje ili situacije na koje ne možete uticati i koje su ’vis major’ – umećete da prihvatite kao neminovnost, odnosno, isto onako kako ste i do tada trpeći i čekajući neke bolje dane prihvatali ama baš sve, jer ste bili iskustveno mudri da prepoznate da je život takodje pun neminovnosti sa kojima se moramo miriti. Da vam primer bude lakši za razumevanje, razmislite, šta mogu Sade Sati doneti loše gladnima u Etiopiji, bolesnima i siromašnima u Africi ili izbeglicama koji su unapred već morali da prihvate neminovnost i bukvalno sve što su imali ostavili da bi spasili gole živote? Baš ništa, sem što će ih ojačati. Ali ako imamo puno i ako smo se jako vezali za sve to, sada je momenat kada nam sve to može biti ukinuto ili kada svesni praznog života koji je to vezivanje donelo poželimo po prvi put da sve ostavimo i započnemo jedan sasvim nov život – makar sami. Zbog toga, Saturnovi Sade Sati umeju da donesu raspade porodica koje već dugo nisu skladne, jer se čovek sada suočava sa istinom i shvata da je iluziji došao kraj, pa zatvara vrata za sobom i odlazi, ostavljajući ama baš sve drugima, željan da spase samo svoju dušu. Neko će takođe baš u vreme Sade Sati dobrovoljno postati aktivista i boriti se protiv diskriminacije ili stati u zaštitu životinja, ljudi, pomagati bolesnima, siromašnima, podeliti ono što ima sa drugima, i tako sam – ne čekajući Saturna odraditi njegov posao. Dakle, kako će ko proživeti Saturnove Sade Sati bukvalno zavisi od toga ko je osoba i kako je živela do tada, kako je gledala na materiju, kakve je odnose gradila…

Za kraj, evo tabele kako biste znali kada počinju a kada se završavaju vaši Sade Sati, a ukoliko ne znate gde vam je Mesec u horoskopu, pitajte svog astrologa ili pronađite taj podatak na nekom od postojećih online astroloških sajtova.

U Sade Satima trenutno se nalaze ljudi koji imaju Mesec u Lavu, Devici ili Vagi, i to:

Mesec u Lavu, Sade Sati su počele 4. juna 2003. i traju do 29. oktobra 2009.

Mesec u Devici, Sade Sati su počele 16. jula 2005. i traju do 5. oktobra 2012.

Mesec u Vagi, Sade Sati su počele 2. septembra 2007. i traju do 23. decembra 2014.

Što se ostalih Mesečevih znakova tiče, ako imate:

Mesec u Škorpionu, poslednje Sade Sati su bile od 21. septembra 1980. do 12. novembra 1988, a sledeće su od 21. jula 2010. do 20. decembra 2017.

Mesec u Strelcu, poslednje Sade Sati su bile od 24. avgusta 1983. do 6. februara 1991, a sledeće su od 5. oktobra 2012. do 22. marta 2020.

Mesec u Jarcu, poslednje Sade Sati su bile od 17. novembra 1985. do 21. maja 1993, a sledeće će biti od 23. decembra 2014. do 7. marta 2023.

Mesec u Vodoliji, poslednje Sade Sati su bile od 12. novembra 1988. do 7. aprila 1996, a sledeće su od 20. decembra 2017. do 14. februara 2026.

Mesec u Ribama, poslednje Sade Sati su bile od 6. februara 1991. do 1. marta 1999, a sledeće su od 17. decembra 2020. do 13. aprila 2028.

Mesec u Ovnu, poslednje Sade Sati su bile od 21. maja 1993. do 11. avgusta 2000, a sledeće će biti od 7. marta 2023. do 1. juna 2030.

Mesec u Biku, poslednje Sade Sati su bile od 8. aprila 1996. do 4. juna 2003, a sledeće će biti od 25. maja 2025. do 14. jula 2032.

Mesec u Blizancima, poslednje Sade Sati su bile od 1. marta 1999. do 16. jula 2005, a sledeće će biti od 13. aprila 2028. do 27. avgusta 2034.

Mesec u Raku, poslednje Sade Sati su bile od 20. aprila 2001. do 2. septembra 2007, a sledeće će biti od 1. juna 2030. do 16. oktobra 2036.

ASTROLOGIJA, TAROT TUMAČENJE I NUMEROLOGIJA telefonom

(Direktan poziv dodirom na broj telefona)

SRBIJA

48 RSD

HRVATSKA

2,33 KN

3,58 KN

ŠVAJCARSKA

0,78 CHF

AUSTRIJA

1,08 €

NEMAČKA

0,49 €

1,19 €

BiH m:tel

1,4 KM

BiH HT Mostar (Eronet)

1,58 KM

BiH BH Telekom

2,42 KM

MAKEDONIJA

53,1 MKD

ŠVEDSKA

10 SEK

SLOVENIJA

1,16 €

Status Astrologa

Astrologija uživo

Astrologijom se jasnije sagledava pozicija u životu i životne okolnosti, što je neprocenljiva pomoć da se uspešnije funkcioniše.

Tarot online telefonom

Tarot otvaranje daje vrlo brz i jasan odgovor na konkretno postavljeno pitanje ili zamišljenu želju.

Natalne karte

Natalna karta je prikaz neba i rasporeda planeta i zvezda u trenutku našeg rođenja.

Numerologija

Vaš broj životnog puta je jedan od najuticajnijih numeroloških aspekata u okviru kompletne nauke o numerologiji.

Astro SMS

Nikada nije kasno da preuzmete stvar u svoje ruke i obratite se našem stručnom i profesionalnom astro timu za svoju ličnu astro prognozu!

ASTROLOZI - poziv do rešenja Vašeg problema

Igor Pavluković

Aleksandra Arizanović

Milana Kolarov

Marija Tarot

Saznajte šta Vas očekuje u budućnosti.

ASTROLOGIJA, TAROT TUMAČENJE I NUMEROLOGIJA telefonom

(Direktan poziv dodirom na broj telefona)

SRBIJA

48 RSD

HRVATSKA

2,33 KN

3,58 KN

ŠVAJCARSKA

0,78 CHF

AUSTRIJA

1,08 €

NEMAČKA

0,49 €

1,19 €

BiH m:tel

1,4 KM

BiH HT Mostar (Eronet)

1,58 KM

BiH BH Telekom

2,42 KM

MAKEDONIJA

53,1 MKD

ŠVEDSKA

10 SEK

SLOVENIJA

1,16 €