Auroks (auroh) je vrsta ogromnog Evropskog divljeg vola (opisivan je kao nešto manji od slona), koja je istrebljena paralelno sa Evropskim bizonom; poslednji auroks je umro zaštićenoj šumi u Poljskoj, početkom sedamnaestog veka. Auroks ima jako malo veze sa današnjom stokom, i nije imao skoro nikakve veze sa odomaćenom stokom svog perioda. (Slika uz poruku – Auroks – rekonstrukcija verovatnog izgleda, i rekonstrukcija roga) Auroks je veoma važna životinja za sve Evropske narode; ne samo što je njegova slika jedna od najčešće nalaženih na zidovima pećina, on je takođe bio jedna od glavnih divljači na stolovima kroz vekove. Iz njegovih rogova se pilo, u njih se duvalo, i to su oni čuveni veliki krivi rogovi (ponekad i po dva metra dugački) koji se mogu videti na srednjovekovnim slikama. U mnogim plemenima stare Evrope (uključujući tu i slovenska) lov na Auroksa je bio ritual koji je razdvajao dečaka od muškarca; ulovljeni auroh je bio simbol hrabrosti I ulaska među plemenske lovce. Julije Cezar je u svojim opisima Germanije sadrži i opis lova na auroha, koji možete pogledati.

Runske pesme koje su ko zna koliko puta prepisivane očitavaju nestanak ove životinje: mada je Auroks poznat piscu Stare Engleske Runske Pesme, on je bio već dugo nestao u doba kada su Nordijska i Islandska napisane/poslednji put prepisane sa izmenama. U Skandinaviji, reč je počela da označava irvasa, koji je preuzeo i značaj kao najvažnija lovina; u Islandu, gde su i irvasi bili nepoznati, nepoznatim putem reč je počela da znači “kiša.”