Jera je Runa Ciklusa; matrica koje se ciklično ponavljaju: godine, mena meseca, godišnjih doba, plime i oseke, generacija (koje se rađaju, stare i umiru)… najveći deo prirode prati cikličnu formu, rastući i spuštajući se u istom ritmu, oduvek i zanavek. Starim narodima je bila fascinantna i veza sa ženskim mesečnim ciklusom, od koga je zavisila i plodnost samog čoveka. Jera je čitav tok, krug koji obuhvata Jin i Jang, samo stablo Drveta Zivota, sam centar Futarka. Koliko je ovaj krug bio važan svedoče i praznici koje su slavili SVI stari narodi – od Kelta, preko svih germanskih naroda centralne i severne Evrope, do Slovena na severoistoku. Neverovatno je koliko su ovi praznici bili ISTI kod svih tih naroda; mada su običaji varirali, osnova i vreme proslave su uvek bili isti. Ono što je još neverovatnije je što slični običaji – pogotovo za Samhain – postoje i kod mnogih drugih naroda na svetu, od nekih kineskih običaja do običaja američkih Indijanaca. Tih praznika je bilo osam, i po redu su slavljeni ovako:
– Samhain (samhain, sovin, sauin, souin, sahuain) je slavljen oko 31. Oktobra (danas je to na zapadu Halloween, kod nas dan Svih Svetih, a u Latinskoj Americi “Dia de los Muertes” ili “Dan Mrtvih”). Ovaj dan je označavao poslednji kraj žetve (tj. branje poslednjih jestivih plodova), i početak perioda jalovosti zemlje; dan povlačenja Boga Sunca u pozadinu, i period prevlasti zime. Samhain je VEOMA važan dan što se magije tiče; svi ozbiljni praktičari magije se slažu da je nešto drugačije u ovo doba godine. Po tradiciji, ovo je dan kada su “zidovi između svetova” najtanji, kada je realnost sveta posebno labilna, i kada je magija najlakša za izvođenje. Na 31. Oktobar se izvodi najveći broj zaista moćnih rituala, i praktično sve veće grupe imaju okupljanja za zajednički Rad tokom te noći.
– Yule (jul, juli, jule, juletida) se slavi za zimsku kratkodnevnicu, 21. Decembra. Ovo je dan kada se mladi Bog Sunca, ponovo rađa, i kada dani počinju da se produžuju. Širom Evrope, narod je izlazio na ovo veče da bi zapalio vatru od hrastovih grana, kako bi svetlost tih vatri pomogla svetu da prebrodi najdužu noć godine. Crkva je tokom svog širenja na sever prigrabila ovaj stari praznik; grupe dece, koje su ranije išle i pevale pesme o ponovnom rođenju Sunca su naučile da pevaju pesme o rođenju Hrista, a hrastova vatra je izgubila veći deo značenja i bila je ugašena u većem delu Evrope (kod nas je, zbog nemoći naše crkve, opstala u vidu badnjaka).
– “Candlemas” (Imbolk, Luperkus) je praznik dočekivanja proleća, slavljen početkom februara. Nema mnogo detalja o njegovoj tradicionalnoj proslavi, mada se zna da su u toku dana sve svetiljke u kući paljene na nekoliko minuta, u znak proslave povratka svetlosti.
– Ostara je bila proslava prolećne ravnodnevnice, koja pada na 21. Mart. Dan ravnoteže, između perioda zime i perioda nove plodne godine je bio predmet posebnih porodičnih proslava. Korpice i vezovi cveća su kačeni po kući, a domaćice su farbale jaja, da unesu radost u sledeću godinu (da, i jaja su paganski običaj; Hrišćanstvo je krajnje neoriginalna religija ;))
– Beltan (“Mayday,” festival Tane, Walburga, Walpurugisnacht) je praznik koji je slavljen prvog Maja. Hrišćanstvo je preuzelo par elemenata ovog praznika, ali većinom se koncentrisalo na to da ga maksimalno ocrni; vekovi ponavljanja da je prvi Maj “nečasan” dan na koji se okupljaju “veštice” je doveo do toga da se u nekim delovima Evrope on dovede u vezu sa mračnim mitovima (u nekim delovima Nemačke, recimo, se sujeverni ljudi boje da izađu sami tokom “Walpurugisnacht”). Razlog što je crkva smatrala ovaj praznik tako “nesvetim” je što je on bio pre svega proslava plodnosti. Najveći broj brakova se sklapao na ovaj dan, i novi bračni parovi bi igrali, vezujući trake oko “Majskog stuba” koji bi bio podignut u centru svakog naseljenog mesta. Zatim bi novi mladenci kao i deca iz mesta išli da preskaču Beltansku Vatru, radi pročišćenja i blagoslova (majski stubovi su preživeli uglavnom na zapadu, dok se vatra očuvala na istoku; u Vojvodini se i dan danas preskaču vatre na Ivanjdan). Uveče bi celo mesto zajednički slavilo ovaj praznik najvećom proslavom godine, sa mnogo pića, muzike i igre; ovo je bio i dan opuštenih inhibicija, kada su se mladi parovi odšunjavali u žbunje pored proplanka na kome se odvijala proslava, i mnoge priče iz starih vremena pominju ljude koji su “deca začeta na Majski Dan.”
– Letnja Dugodnevnica (Midsummer, Alban Hefin), 21. Jun, je dan trijumfa svetlosti. Narod se okupljao na pesmu i igru, dok je sveštenstvo obavljalo svoje najsvetije rituale. Velika proricanja, najveća slavljenja Bogova, kao i posvete novih hramova… sve je rađeno najčešće na ovaj dan.
– Lamas (Lugnasad), slavljen početkom Avgusta, je proslava početka žetve. Žitne lutke su pravljene širom Evrope (običaj koji je preživeo u zabitim krajevima Francuske i Engleske), i oltari su kićeni hlebom i hranom. Porodice su proslavljale ovaj dan onoliko velikim gozbama kolike su mogle da pripreme.
– Mabon je slavljen na jesenju ravnodnevnicu, ovo je dan početka oproštaja od prošle godine, i početka pripreme za težak period koji predstoji pre dolaska sledeće godine. Istovremeno veseo (zbog završene žetve) i tužan praznik (zbog oskudnih vremena koja dolaze), ideja ovog praznika je najsličnija poslednjoj velikoj gozbi pre nego što se zasuče pojas i počne sa štednjom.
Ovi praznici ilustruju koliko je ciklus godine učestvovao u životima naših predaka. On utiče na nas i danas, mada ne na isti način, i ne u istoj meri. Sa čisto filozofskog i introspektivnog stanovišta, drugi, kraći, deo tumačenja ove Rune je verovatno zanimljiviji; što ne znači da ovaj prvi deo treba da zanemarite.
Astro centar
Pozovite astologa ili maga i rešite životnu dilemu. Astro centar nudi sveobuhvatne usluge astrologije koje vam mogu pomoći da otkrijete ono što je u skladu