Sedim sama na kamenoj gromadi, sama na kamenitoj planeti Zemlji, ja na vrhu planete, posmatram kosmos, naslonila sam se i opustila, osećam povetarac , dišem punim plućima , kakav divan osećaj, kako sam se tu stvorila, ah ja osećam ozon, neverovatan mir, lepota, zvezde, tamo daleko planete, kosmos u najlepšim bojama, blješti. U trenutku shvatim da je neko pored mene, pogledam sa strane ,sedi patuljak , čini mi se ima grbu na ledjima, nisam smela da ga pogledam u lice, bilo me je pomalo strah. Skupih hrabrosti pa progovorim. Volela bih da znam ko smo mi ustvari i kako smo došli na zemlju. još kao dete znam da sam drugačija i da ne pripadam tu. On odgovori , to nećemo nikad ni saznati , ko to zna .
Toliko sam tog trenutka zelela da saznam istinu. U trenutku se trgoh od straha jer iz moje leve ruke ispod lakta zasija neverovatna svetlost, energija u obliku narukvice poče da izbija ispod kože .pojaviše se neki znaci i neka čudna slova . Ne znam kako ali ja sam znala da je to moja lična karta , identifikacija. Nešto mi je govorilo da gledam sa leve strane veliko sazveždje pa onda iza njega jedno malo i odande ja dolazim. sakrila sam ruku da ne vidi patuljak. Osećala sam veliku energiju i moć, bila sam jako uzbudjena ovim neverovatnim saznanjem. Probudih se ,dugo sam budna razmišljala ,dali je to vizija iz prošlosti i poruka istine sam bog zna a naravno i ja.
