Platonov mit privukao je mnoge naučnike, ali i teozofe, antropozofe, jogije i mističare da tragaju za istinom, koji tvrde da imaju pristup još starijim dokumenatima koji dokazuju postojanje Atlantide, otkrivani širom sveta, naročito u Indiji, Tibetu i centralnoj Americi, koji dokazuju postojanje Atlantide. Najčuvenije je delo „Akaški izveštaj”, iz čijeg sadržaja Austrijanac Rudolf Štajner prenosi podatke o Atlantidi i još starijoj zemlji Lemuriji. Štajner je ubeđen da su stanovnici kontinenta,koji danas navodno leži ispod voda Tihog okeana – u stvari preci Atlantiđana, od kojih potiče moderan čovek. Specifična karakteristika Lemurijanaca, osim izgleda i visine, je i u tome što su „prema izveštajima“, pored kulturnog nivoa pećinskih ljudi (živeli su u pećinama i iskopanim rupama), imali moć da prkose silama prirode i da uživaju u polnim odnosima sa bogovima. Vodeći autoritet za Lemuriju bio je britanski teozof V.Skot Eliot, koji je 1906. godine izložio seriju mapa koje prikazuju obrise Atlantide i Lemurije u šest kritičnih faza njihove istorije, od pre oko 1.000.000 godina do 80.000 godina p.n.e. Eliot ne otkriva odakle je dobavio podatke iz tih atlasa, ali tvrdi da sva četiri predstavljaju Atlantidu. Što se tiče Lemurijanaca, Eliot tvrdi da su oni bili treća od sedam izvornih rasa. Prema njemu, prva izvorna rasa nije bila ljudska, nego formirana od „astralne materije”. Druga je bila približnija ljudskoj, ali tela „sačinjenih od etera”, dok je treća bila izvorna rasa, čiji su prvi predstavnici bili Lemurijanci, a razvila se u ogromna majmunolika stvorenja koja su živela na Marsu, Zemlji i Merkuru. Takav čovek životinja imao je izvesne fizičke karakteristike koje su otada bile izgubljene u procesu evolucije, kao što je, na primer, treće oko na potiljku glave ili stopala sa izduženim petama da bi mogao da hoda unatrag. Lemurijac je navodno, mogao i da uživa u dvostrukom seksualnom životu, budući da je bio hermafrodit. U kom periodu je taj biseksualni Lemurijanac postao Atlantiđaninrazdvojenih polova, koji predstavlja četvrtu izvornu rasu, to nije znao da odgovori. Eliot je još tvrdio da su Lemurijanci osnovali koloniju u zemlji Ašanti (današnja zapadna Nigerija), koja je bila toliko izolovana da se nikada nije mešala sa nižim tipovima (to jest, sirovim zverima), a da je evoluirala u zasebnu vrstu četvrte izvorne rase uz pomoć „Upućenog“ koji je došao sa planete Venere da bi poučio  nigerijske Atlantiđane o umetnosti i naukama civilizacije. Taj napredni Lemurijanac dovešće Atlantidu do njenog uspona tokom Zlatnog doba, pre oko 80.000 godina, kada su, tvrdi Eliot, koristili i avione na mlazni pogon, pa čak i one sa vertikalnim uzletanjem