Kiron leči umirući. Znate li legendu – slučajno pogođen Herkulovom strelom moli bogove da ga izbave bede. Pošto je besmrtan, izgleda da je njegova jedina sudbina večita patnja i bol… Prema mitologiji je Kironova mati prelepa vodena nimfa Filira koja se, bežeći od Zevsovih ljubavnih avantura prerušila u kobilu međutim uporni i svemoćni Zevs je ipak sustiže, i preobražava se u pastuva. Kao plod ovog ljubavnog zanosa rađa se kentaur Kiron – biće sasvim čudno, njegov donji deo tela je poput konja, a gornji dečaka. Užasnuta izgledom deteta koje je rodila, šokirana i preplašena, ona moli bogove da je izbave, i daju joj neki drugi oblik kako bi izbegla odgajanje ovog bića. Njena je želja uslišena, i bogovi je pretvaraju u ivu – žalosnu vrbu.
Napušten i odbačen od majke, [oca nikada nije upoznao] Kiron kasnije biva usvojen od Apolona, zaštitnika muzike, proročanstava, poezije i lečenja biljem od koga preuzima ogromno znanje i ljubav prema bližnjima, vremenom postaje najvažniji mentor sinovima kraljeva i mnogim grčkim junacima među kojima su najpoznatiji Jason i Asklepije, Ahil i Herkules.
Jednog dana, tokom nešto grublje igre među kentaurima Herkules ranjava svoga mentora, sasvim slučajno dodajući mu strelu, on je ispušta iz ruku i strela probada butinu Kirona. U drugim legendama opisuje se kako je Kiron pripremao otrovnu strelu i sam je ispustio, povređujući sebe – u petu, ili koleno. Strele koje je toga dana Kiron pripremao su, na nesreću, bile natopljene krvlju čudovišne Hidre koja je izazivala užasan bol i žive rane koje se nisu mogle zalečiti. Ipak, Kiron je polubog i on, besmrtan ne može umreti od zadobijene povrede, ali ostaje u nepodnošljivim bolovima koje nije u stanju da se zaleči uprkos ogromnom znanju koje je sticao godinama.
U strašnim mukama i bolovima, preklinje bogove da mu dopuste da premine, ali tek nakon određenog vremena Herkules, kao jedini odgovoran za nesreću, pronalazi odgovarajuće izbavljenje za svoga učitelja koji užasno pati.
Prometej, koji je ukrao vatru sa Olimpa i poklonio je smrtnicima, je kažnjen od strane vrhovnog boga Zevsa, okovan za stenu i svakog dana bi ga posećivao orao koji mu je kljucao jetru. Tokom noći, jetra bi se zalečila ali bi orao ponovo dolazio u zoru i nastavljao svoju čudnovatu torturu. Kako je uslovio Zevs, Prometej je mogao biti oslobođen jedino ako bi neko od bogova ponudio da zauzme njegovo mesto na steni, što bi značilo odricanje sopstvenog statusa i smrt.
Kiron se u strašnim mukama odlučuje za ovakvo izbavljenje, zauzevši mesto Prometeja, i napokon se oslobađa svojih rana i večnog bola.
U znak zahvalnosti prema učenju bogovi ga postavljaju na nebo u sazvežđe Jarca.
