Svako od nas ima nekoliko različitih tela. Ipak, moramo razumeti to da nisu sva tela fizički opipljiva. Neka od njih nemaju čvrstu formu koju možemo dodirnuti. Njih možemo opaziti u dubokim stanjima meditacije kada nam je um okrenut prema unutra, a ne prema van.

Pre nego što dođe do fizičkog utelovljenja, duša iliti jiva prolazi kroz nekoliko faza.

U prvoj fazi se iz uzročnog ili kauzalnog tela, koje predstavlja nešto poput skladišta uspomena iz svih inkarnacija, biraju one karme koje treba da se iskuse u predstojećem fizičkom životu. Zatim se te karme projektuju na astralno telo, koje predstavlja savršenu kopiju fizičkog tela. Jedan od naziva za astralno telo je um.

Dakle, jedino što još preostaje jeste da se duša rodi u fizičkom telu kako bi mogla da iskusi karme koje su joj potrebne za njen vlastiti razvoj.

Ako u uzročnom telu preovladava negativna energija, duša mora proći kroz proces pročišćavanja, što joj je omogućeno dobijanjem fizičkog tela. Bolesti koje se javljaju su rezultati nagomilanih negativnih energetskih obrazaca koji su se nakupili u prethodnim fizičkim životima. U trenutnoj, aktuelnoj inkarnaciji, duša se oslobađa ovih negativnosti, a to se na fizičkom planu manifestuje u vidu bolesti. (Ovo može pokrenuti filozofsku raspravu da li je bolest blagoslov ili prokletstvo. Ili oslobođenje i zatvaranje jednog ciklusa života.)

Možda će biti lakše ako navedemo jedan primer.

Zamislimo da je duša kroz mnoge fizičke živote imala problem da pokaže osećanja. Bila je hladna u ophođenju prema drugima, nije htela da pokaže svoju osećajnu stranu i stidela se svojih emocija. Možda je čak i povredila mnoge ljude ne uzvrativši im emocije ili im se na neki način ismevala. U sadašnjem životu takva duša se može roditi u okruženju koje otvoreno pokazuje svoja osećanja i svesno ih integriše u svoj život.

Duša koja se plaši svojih emocija ovo okruženje će doživeti na izuzetno neprijatan način. Ona će pokušati opet da se sakrije, ali sada neće imati kuda. Kao reakcija na njeno ponašanje iz prethodnih života sada se može roditi sa srčanim problemima. Srčane smetnje neće moći da izbegne, ali moći će da ih ublaži ako prihvati da se emotivno otvori. U suprotnom, u određenom periodu života doživeće infarkt koji će prouzrokovati fizičku smrt, a sve kao rezultat potiskivanja i zatvorenosti.

A zašto baš problemi sa srcem?

Odgovor je jednostavan. U predelu srca nalazi se srčana čakra, Anahata, koja predstavlja centar ljubavi, osećanja i emocija. Kroz ovu čakru osećamo i volimo život, ljude i sve što postoji. Povezana je sa srcem i plućima i ako imamo problem sa ovim organima, možemo posumnjati da Anahata nije uravnotežena.

Kroz pluća udišemo život, dišemo punim plućima što bi se reklo, a u srcu prebiva život. Iz njega nastaje sve što postoji. Ljudi su emotivna bića, emocije ih pokreću. Ako dođe do potiskivanja emocija, to je kao da se sakrivamo, bežimo od sebe samih i vremenom počnu da se javljaju tegobe u predelu grudi. Zato srce prvo nastrada ako se pojave emotivne blokade.

Sve u zavisnosti od toga koliko je problem sa ispoljavanjem emocija bio naglašen, postoji mogućnost da se problemi sa srcem izleče, da se održava status quo, a u najtežim situacijama, šta god da se uradi, ne mogu se postići pozitivni rezultati. Na sreću, takvi slučajevi su veoma retki.

Ipak, osoba mora biti svesna da višeživotno zatvaranje i bežanje od osećanja neće moći da se dovede u red za vreme samo jednog životnog veka. Upravo zato je bitno da duša radi intenzivno na emotivnom otvaranju, jer njena sadašnja dela određuju njenu budućnost kako u ovom, tako i u narednom fizičkom životu. Problemi se ne završavaju fizičkom smrću, oni se samo prenose dalje i zato je važno suočiti se sa problemom i rešavati ga na vreme. Što problem duže stoji i čeka, breme koje se nosi postaje teže.