Gvozdena ruka -Angela Merkel

Share on facebook
Facebook
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email

Nemački kancelar Angela Merkel, u Evropskoj uniji (EU) često kritikovana zbog svoje gvozdene politike štednje, mučne i teške za finansijski poljuljane ekonomije, a kod kuće obožavana kod velikog broja Nemaca, izabrana je u decembru 2013., po treći put, za kancelara Nemačke. Nove biografije nemačke kancelarke otkrivaju njenu intimu te sitne radosti i strahove: svako jutro poslužuje mužu doručak, specijaliteti su joj supa od krompira i goveđi rolat, voli belo vino i pivo i boji se pasa, što zna i ruski predsednik Vladimir Putin koji joj je poklonio – plišanu kucu.

Angela Merkel (59) je nedavno treći put pobedila na nemačkim izborima i sa “super rezultatom”, kako je sama rekla, od 41,5 posto glasova osvojila treći kancelarski mandat. U nedelju nakon izbora stranačke kolege i simpatizeri dugo su joj aplaudirali i klicali “Angi! Angi!”, a ona se razdragano zahvalila saradnicima, glasačima i svom mužu Joakimu Saueru koji je, nekarakteristično, stajao kraj govornice, ali nakon burne proslave na kojoj je pevala zajedno sa svima kancelarka je u svom stilu podsetila okupljene:

– Sutra radimo.

Njena politička karijera započela je nakon što su je krajem osamdesetih godina prošlog veka odbili na konkursu za posao u vladinoj kancelariji za odnose s javnošću – jer je imala visoki pritisak, pa je procenjeno da bi stres na poslu bio za nju prevelik. Umesto toga krenula je u politiku, 1990. izabrana je u parlament ujedinjene Nemačke i potom nastavila da se uspinje u političkoj hijerarhiji.

– Moram malo da pazim na pritisak, ali imam vrlo dobru lekarsku negu – izjavila je u televizijskom intervjuu. Srećom, jer tek sad zna šta je pravi stres.

U američkom časopisu “Forbes” proglasili su je najmoćnijom ženom sveta: nemačka kancelarka, koja je ujedno prva žena na čelu najveće evropske ekonomske sile, na vrh te liste popela se osam puta u poslednjih deset godina, a u rukama u velikoj meri drži sudbinu evra i svih zemalja članica Evropske unije. No, moć ne znači da je neko omiljen, naprotiv. Tako njen biograf profesor Volfgang Stok tvrdi da Merkelovu čak ni simpatizeri ne vole nego poštuju, politički protivnici prebacuju joj neodlučnost i manjak vizije, u Grčkoj i Španiji, zemljama koje pritiska merama štednje, mrze je iz dna duše i okrivljuju za sve nevolje, a na Kipru su protestanti nosili plakate na kojima je pisalo “Hitler Merkel”.

Ipak, u Nemačkoj je u poslednje vreme popularnija nego ikad jer nacija ima utisak da njena politika štednje i solidarnosti daje rezultate, a njena temeljitost u radu uliva im poverenje. Ali premda je njeno lice jedno od najpoznatijih na svetu i redovno se pojavljuje u medijima, ni neprijatelji ni zagovornici ne mogu se pohvaliti time da znaju kakva je Angela Merkel zapravo.

Za razliku od mnogih političara koji se udvaraju biračima otkrivajući im svoju intimu, nemačka kancelarka izuzetno je uzdržana kad je posredi njen privatni život, u intervjuima retko spominje bilo kakve lične detalje, a s mužem Joakimom Sauerom gotovo nikad ne izlazi u javnost, osim na festival Vagnerovih opera u Bajrojtu zbog čega je Sauer dobio nadimak “Fantom iz Opere”.

Naravno, tokom godina neke sitnice su se ipak saznale: voli da peče kolače od šljiva, sama ide u kupovinu, grize nokte i boji se pasa jer ju je jedan ugrizao sredinom devedesetih. S tom fobijom nezgodno se našalio Vladimir Putin: kad je Merkelova kao kancelarka prvi put posetila Kremlj, poklonio joj je plišanog psa, a pri sledećem susretu u njegovom letnjikovcu na Crnom moru pustio je u prostoriju svog crnog labradora Konija, tako da se Merkelova smrzla od straha. To je ipak nije sprečilo da Putinu jasno kaže kako je to što je uhapsio šahovskog šampiona Garija Kasparova – nedopustivo.

Kancelarka ima petlje i ne libi se da kaže “sheisse”, tvrdi Nikolaus Blome, novinar nemačkog lista “Bild”, koji je nedavno objavio biografiju kancelarke pod naslovom “Angela Merkel, die Zauderkünstlerin” (Umetnica oklevanja) i koji za nju kaže da je “prilično normalna osoba”.

Biografija od dvestotinak stranica trudi se da oslika kancelarku kao simpatičnu gospođu koja se ne razlikuje od miliona Nemica, pa tako rano ujutro poslužuje mužu doručak pre nego što on ode na posao na univerzitet “Humboldt” gde predaje molekularnu hemiju. Dobro kuva i muž joj nikad ne prigovara da joj jelo ne valja, specijaliteti su joj supa od krompira i goveđi rolat, klasično jelo koje se u Nemačkoj poslužuje za nedeljni ručak, posle ručka više voli voće ili sir od slatkiša, ali peče kolače radi muža, a voli i da popije, posebno belo vino i, naravno, nemačko pivo.

Osim Blomove biografije, ovih dana je štampan čitav niz knjiga o Angeli Merkel, pa je tako ugledni nemački novinar Stefan Kornelijus objavio njenu autorizovanu biografiju pod naslovom “Kancelarka i njen svet”, u kojoj otkriva kako je Merkelova tek nedavno saznala da je njena porodica po očevoj liniji poljskog porekla, te da se njen deda preobratio u protestantsku veru tek negde 1930. Alan Kroford i Toni Zuzka, dopisnici “Bloomberga” iz Berlina, u knjizi “Angela Merkel: A Chancellorship Forged in Crisis” (Angela Merkel: Kancelarstvo iskovano u krizi) analiziraju njenu prošlost kako bi objasnili šta je motiviše na to da se sistematski bori za spas evropskog modela i jedinstvene evropske valute.

Novinari konzervativnih novina “Die Welt”, Ralf Georg Rojt i Ginter Lahman, autori su naizgled pikantne knjige “Das Erste Leben der Angela M.” (Prvi život Angele M.) u kojoj insinuiraju kako je u mladosti bila bliža komunističkim vlastima u Istočnoj Nemačkoj, u kojoj je provela detinjstvo i mladost, nego što je voljna da prizna. No, svi se slažu u jednom: teško je prodreti u nutrinu Angele Merkel i pogoditi šta je pokreće.

Glavni razlog za takvu uzdržanost po mnogima je činjenica da je Merkelova odrasla u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj gde je, kao i u ostalim totalitarnim režimima, moralo da se pazi šta se govori u javnosti, jer je svaka nepromišljena izjava, pa i bezazlena šala, mogla da ima užasne posledice.

Prvo dete protestantskog pastora Horsta Kasnera i njegove žene Herlind, Angela je rođena 1954. u Hamburgu, u zapadnom delu tada razdvojene Nemačke. Kad joj je bilo tek nekoliko nedelja, mala porodica se, u sasvim neobičnom potezu za ono doba, preselila u istočni deo, prvo u seoce Kvicov kraj Perleberga, a zatim 1957. u gradić Templin.

– To mi je bila dužnost. Vratio sam se u domovinu nakon studija teologije da se borim protiv ateizma i bezbožne propagande Partije socijalističkog jedinstva Nemačke – izjavio je kasnije pastor Kasner koji je umro 2011. u 85. godini, a sahranjen je u Templinu, gde Angela i danas ima kuću u koju odlazi na odmor, uzgaja cveće i krompir.

Do koje mere se zaista borio protiv režima, a koliko je s njim sarađivao, teško je reći, ali zna se da je Kasner kao otac bio odsutan i strog prema Angeli i njenu mlađem bratu i sestri. Angela, kojoj je u školi bio nadimak Kasi, uvek je bila među najboljim učenicima, a u ruskom se tako isticala da je bila nagrađena putovanjem u Moskvu. Bila je, neizbežno, i članica omladinske organizacije “Frei Deutsche Jugend” (FDJ), ali po vlastitim rečima, tamo se bavila uglavnom kulturnim priredbama, prodajama karata za pozorište i slično. I premda autori knjige “Prvi život Angele M.” tvrde kako je u mladosti propagirala marksizam i lenjinizam, te radila na tome da ojača komunistički režim, a ne da ga svrgne, nisu uspeli da navedu nikakve nepobitne dokaze. Samo članstvo u FDJ-u ne dokazuje apsolutno ništa, jer je u organizaciju bilo učlanjeno više od 90 posto mladih DDR-a koji bi inače bili praktično izopšteni iz društva. Za neke je, naravno, članstvo u FDJ-u bilo korak na političkom putu koji je vodio do članstva u SED-u, Partiji socijalističkog jedinstva, ali taj korak Merkelova nikad nije učinila. Upravo u tom okruženju u kojem je sloboda misli i govora bila dozvoljena jedino u vrlo intimnom krugu porodice i pouzdanih prijatelja (a ni tamo nije bilo sasvim sigurno, jer je režim podsticao i decu da prijavljuju roditelje), Merkelova je razvila sposobnost da skriva vlastito mišljenje.

Kao studentkinja fizike u Lajpcigu, gde je radila i kao konobarica u disku da zaradi džeparac, volela je Bitlse, Stonse i pesmu “Bridge Over Troubled Water”, te film koji joj je do danas ostao najdraži. “Legenda o Paulu i Pauli” scenariste Ulriha Plencdorfa i reditelja Hajnera Karova. Ta ljubavna priča o samohranoj majci i oženjenom partijskom funkcioneru izazvala je šok među političkom vrhuškom kad je premijerno prikazana u Istočnom Berlinu 1973, pa je sekretar za kulturu bez reči izašao iz bioskopa zalupivši vrata, a ostali funkcioneri ostali su da sede u kamenoj tišini, dok je obična publika pljeskala kao luda. U DDR-u je film videlo više od tri miliona ljudi, među kojima je bila i tad osamnaestogodišnja Merkelova, a onda je stavljen u bunker. Angela je ipak imala priliku da ga nedavno ponovo vidi na posebnoj projekciji u Berlinu, te je posle izjavila kako je film sjajan spoj realnog prikaza neudobne svakodnevice u DDR-u i poetičnih iskoraka u nadrealno.

U Lajpcigu je upoznala Ulriha Merkela, kolegu sa studija, i ubrzo se udala za njega; venčali su se u crkvi, a dvadesettrogodišnja mlada nosila je svetloplavu haljinu.

– Zvuči glupo, ali u brak nisam ušla s dovoljnom dozom ozbiljnosti – izjavila je kasnije i objasnila: – Nije to bila nikakva velika ljubav. Venčali smo se jer se od nas to očekivalo.

Par se preselio u Berlin, ali brak se ubrzo raspao i Angela se jednog dana iznenada odselila iz kuće, na zaprepašćenje muža koji nije shvatao šta se događa. Posle je ipak priznao da je hemije među njima nestalo, a osim toga bili su i previše različiti – on je više kućni tip, a Angela je aktivna, živahna, uvek spremna na nove kontakte.

Razveli su se 1982, a nedugo posle toga Angela, koja je zadržala prezime prvog muža, upoznala je muškarca za kojeg će se udati, hemičara Joakima Sauera, razvedenog oca dvojice sinova, Danijela i Adrijana. Sauer je doktorirao sa samo 25 godina i 1977. dobio mesto na Institutu za hemiju Akademije nauka DDR-a gde je upoznao i Angelu Merkel. Ona mu u svom doktoratu iz 1986. zahvaljuje na “kritičkom uvidu” u rukopis disertacije, čini se da su par postali četiri godine kasnije, a venčali su se 30. decembra 1998. kod matičara u Berlinu. Brak je tako dugo odgađala zato što sebi nije htela da dopusti još jedan brodolom, sama je izjavila u jednom intervjuu, dok neki tvrde kako se venčala samo zato što su joj iz stranke prigovarali da živi s muškarcem u divljem braku. Dece nije imala ni u prvom ni u drugom braku, ali ne svojom odlukom, nego se, kako je rekla, “jednostavno tako dogodilo”. Sauer pak uopšte ne daje intervjue novinarima, osim ako nije reč o njegovom naučnom radu, a zna se da voli Vagnera i podzemne železnice, pa kad je sa suprugom bio u poseti kod britanskog premijera Dejvida Kamerona, odbio je njegovu ponudu da koristi službeni automobil i rekao da će se po Londonu radije voziti metroom.

Angela Merkel je već bila priznata naučnica na Akademiji nauka kad je u trideset petoj, nedugo nakon pada Berlinskog zida, počela da se bavi politikom. Pridružila se udruženju za građanska prava koje je pak pristupilo Hrišćanskoj demokratskoj uniji, konzervativnoj stranci kancelara Helmuta Kola. Upravo je Kol zapazio kakav je Angela politički talenat sa svojom uzdržanošću i opreznim iznošenjem stavova, simpatičnim izgledom koji nikom ne preti i naučnim, analitičkim pristupom problemima. Uz njegovu pomoć Merkelova se brzo uspinjala u hijerarhiji stranke, a najveći skok napravila je na njegov račun, što joj Kol nikad nije oprostio. Kad je 2000. izbio skandal oko novčanih donacija što ih je Kol tajno prikupljao za stranku, prva ga je iz redova CDU-a otvoreno napala njegova štićenica Angela Merkel. Ona je u uticajnom “Frankfurter Allgemeine Zeitungu” objavila uvodnik u kojem traži da se Kol povuče iz politike.

– Nikad se nisam potcenjivala. A nema ničeg lošeg u tome da je čovek ambiciozan – rekla je u intervjuu Merkelova koja je tad došla na čelo CDU-a. Otkako je 2005. izabrana za nemačku kancelarku, postepeno je sve više osvajala naciju. Dok je za neke spoljne analitičare njeno ponašanje zagonetno i nepredvidljivo, zapravo se radi o politici malih koraka i izbegavanju poteza koji nisu apsolutno nužni za rešavanje krizne situacije u Evropi. Velikim gestovima i velikim rečima nikako nije sklona, što je pametno u zemlji koja je nakon tragedije Drugog svetskog rata razvila averziju prema uzvišenim pojmovima “vođe” i “naroda”, pa je jednom na rodoljubivo novinarsko pitanje šta joj prvo pada na pamet kad pomisli na Nemačku odgovorila: “Prijatna umerena klima, što znači da nam ne treba sijesta!”, a drugom prilikom da u Nemačkoj najviše voli “solidne prozore koji dobro dihtuju”.

Merkelovu najviše simpatišu žene kojima se sviđa njena iskrena podrška jednakosti i zalaganje za ideje kao što su otvaranje državnih vrtića kako bi se pomoglo zaposlenim majkama. Budući da je odrasla u Istočnoj Nemačkoj, gde su sve žene radile, Merkelova nema previše razumevanja za tradicionalni ideal domaćice koja brine o kući i deci, ali ga i ne potcenjuje, pa često naglašava kako i sama obavlja kućne poslove. A kad su je nedavno upitali može li ikad da se isključi, zaboravi politiku i posveti se kući, duhovito je odgovorila:

– Pa naravno. Dok kuvam, ne mislim: aha, kancelarka sad meša nešto u loncu.

Jednako veselo prima i neprestane kritike na račun svog izrazito konvencionalnog, gotovo dosadnog odevanja. Kad je “Frankfurter Allgemeine Zeitung” na naslovnici objavio fotografiju kancelarke i tadašnje američke državne sekretarke Hilati Klinton, izrezanu tako da im se ne vide glave, u gotovo identičnim klasičnim odelima, uz naslov “Ko je Merkel, a ko Klinton?”, Merkelova ju je uramila i poklonila Hilari kad su se pre dve godine sastale na ručku u Beloj kući. Čak i kad su je mediji širom Evrope ismejali zbog crne večernje haljine s predubokim dekolteom dizajnerke Ane fon Grišajm, u kojoj se pojavila na otvaranju norveške operske kuće u Oslu 2008, ona je dobroćudno objasnila kako je to sve zato što je na čelu Nemačke – žena.

– Da imamo kancelara, sigurno se ne bi vodile ovakve rasprave – spokojno je izjavila. Ne zna se, međutim, je li je ipak pogodio komentar dizajnera Karla Lagerfelda koji je rekao kako je, kad je video široke bež pantalone koje je nosila na večeri priređenoj za američkog predsednika Obamu u Berlinu, doživeo “ekstremni šok”.

– Gospođa Merkel bi morala da se odeva u skladu sa svojim posebnim proporcijama – prilično zlobno je komentarisao Lagerfeld.

Ali kao i u svemu drugome, možda Merkelova zna šta radi kad namerno bira ovaj nenametljivi stil, kojim kao da šalje poruku biračima kako ima važnijeg posla od praćenja mode. Nemci ionako ne vide u njoj ikonu stila nego radnu, skromnu i upornu ženu koju zovu “Mutti”, mamica – isprva je to bilo možda pomalo podrugljivo, ali sad stvarno odmila. “Mamica će sve urediti!” parola je koja se često čula ovih predizbornih dana i koja pokazuje koliko Nemačka ima poverenja u Angelu Merkel. A čak je i ugledni britanski časopis “Economist” poručio Nemcima: “Držite se mame!”

 

ASTROLOGIJA, TAROT TUMAČENJE I NUMEROLOGIJA telefonom

(Direktan poziv dodirom na broj telefona)

SRBIJA

48 RSD

HRVATSKA

1,73 KN

2,96 KN

ŠVAJCARSKA

0,78 CHF

AUSTRIJA

1,08 €

NEMAČKA

0,49 €

1,19 €

BiH m:tel

1,4 KM

MAKEDONIJA

53,1 MKD

ŠVEDSKA

10 SEK

SLOVENIJA

1,16 €

CRNA GORA (fix)

1,01 €

Status Astrologa

Astrologija uživo

Astrologijom se jasnije sagledava pozicija u životu i životne okolnosti, što je neprocenljiva pomoć da se uspešnije funkcioniše.

Tarot online telefonom

Tarot otvaranje daje vrlo brz i jasan odgovor na konkretno postavljeno pitanje ili zamišljenu želju.

Natalne karte

Natalna karta je prikaz neba i rasporeda planeta i zvezda u trenutku našeg rođenja.

Numerologija

Vaš broj životnog puta je jedan od najuticajnijih numeroloških aspekata u okviru kompletne nauke o numerologiji.

Astro SMS

Nikada nije kasno da preuzmete stvar u svoje ruke i obratite se našem stručnom i profesionalnom astro timu za svoju ličnu astro prognozu!

ASTROLOZI - poziv do rešenja Vašeg problema

Igor Pavluković

Aleksandra Arizanović

Milana Kolarov

Marija Tarot

Saznajte šta Vas očekuje u budućnosti.

ASTROLOGIJA, TAROT TUMAČENJE I NUMEROLOGIJA telefonom

(Direktan poziv dodirom na broj telefona)

SRBIJA

48 RSD

HRVATSKA

1,73 KN

2,96 KN

ŠVAJCARSKA

0,78 CHF

AUSTRIJA

1,08 €

NEMAČKA

0,49 €

1,19 €

BiH m:tel

1,4 KM

MAKEDONIJA

53,1 MKD

ŠVEDSKA

10 SEK

SLOVENIJA

1,16 €

CRNA GORA (fix)

1,01 €