Mislim da su osećanja ljudi protraćena na reči; trebalo bi ih destilisati u dela koja donose rezultate – Florens Najtingejl.
Majka moderne medicinske nege, osnivačica prve sekularne škole za medicinske sestre na svetu, svetski poznata humanistkinja Florens Najtingejl, iako je danas pomalo kontroverzna figura zbog svojih antifeminističkih shvatanja, i dalje ostaje simbol požrtvovanosti i brige o drugima.
Rođena u imućnoj engleskoj porodici 1820. godine, mogla je život provesti u luksuzu i udobnosti, ali je umesto toga odlučila da se posveti negovanju ranjenih i bolesnih. Florens je verovala da je to poziv od samog Boga, koji je prvi put osetila 1837, i od tada počinje njena karijera medicinske sestre, a najpoznatija je po svojim aktivnostima za vreme Krimskog rata.
Kao mlada bila je veoma privlačna i imala mnogo udvarača, ali pošto je smatrala da bi joj brak bio prepreka u poslu medicinske sestre, nije prihvatila ni jednu ponudu, već se posvetila obrazovanju, što je bilo neobično za devojke iz više klase tog vremena. Godine 1844. počela je da obilazi londonske bolnice i da se aktivnije bavi radom sa siromašnima, ali ključne tačke u formiranju njenih ideja o medicinskoj nezi bile su poseta katoličkom manastiru Sv. Vinsenta u Aleksandriji tokom porodičnog putovanja u Egiptu 1850. i Institutu protestantskih đakonica u Kajzersvertu u Nemačkoj. Florens je impresionirala disciplina, organizacija i higijena ovih institucija, i ona je bila rešena da te principe uvede i u engleske bolnice. Godine 1853. postaje načelnica Ženske bolnice u Londonu. Godine 1854. izbija Krimski rat, a u Britaniju uskoro počinju da stižu izveštaji o očajnom stanju poljskih bolnica na frontu. Putem poznanstva sa Sidnijem Herbertom, ratnim sekretarom, Florens dobija nadležnost nad tamošnjom službom medicinske nege, i sa 38 dobrovoljki koje je sama obučila odlazi u Otomansko carstvo. U novembru 1854. stigle su u Skutari, predgrađe Istanbula gde se nalazila vojna bolnica. Uslovi su bili katastrofalni, higijena na vrlo niskom nivou, a ranjenici zanemareni. Deset puta više vojnika je umiralo od bolesti: tifusa, kolere i dizenterije, nego u ratu. Nakon intervencije sanitarne inspekcije iz Britanije u martu 1855. situacija se poboljšala, i broj smrti se znatno smanjio. Ipak, Florens je i dalje verovala da uzrok smrti nije uglavnom loša higijena, već loša uhranjenost, nedostatak nege i iscrpljenost vojnika. Nakon što se vratila u Britaniju i počela da sakuplja dokaze za Kraljevsku komisiju za zdravlje u vojsci, shvatila je da je većina vojnika umrla usled loših životnih uslova. Ovo iskustvo uticalo je na njenu kasniju karijeru, kada je počela da se zalaže za higijenske životne uslove, kao parametar od velikog značaja u funkcionisanju bolnice. Osnovni principi njenog rada postavili su temelje modernoj medicinskoj nezi i i danas se primenjuju. Tokom rata je postala poznata kao „Gospa sa lampom“ jer je redovno noću lično obilazila ranjenike.

Vratila se u Englesku 1856. kao nacionalna heroina, i odmah otpočela rad na osnivanju škole za medicinske sestre, koja je otvorena 1860. Školovanje je trajalo 5 godina, i prve pitomice sa njene škole počele su da rade 1865. Florens ih je slala u bolnice širom Britanije. Po Evropi zatim počinju da se otvaraju škole po ugledu na njenu, i prva takva škola kod nas osnovana je 1921. godine. Godine 1859. objavila je „Beleške o sestrinstvu“, u kojima beleži svoja zapažanja iz prakse, naročito iz Krimskog rata. Ova knjiga i dan danas čini osnov savremene medicinske nege.
Manje je poznato da je Florens bila i izuzetno talentovana matematičarka i statističarka, prva ženska članica Kraljevskog udruženja statističara. Nazivaju je pionirkom grafičkog predstavljanja statistike, a jedna vrsta tortnog dijagrama se i zove po njoj (Nightingale rose diagram). Ipak, iako se zalagala za razvoj profesije medicinske sestre, Florens Najtingejl nije bila i borkinja za prava žena. Smatrala je da žene iziskuju saosećanje i da nisu podjednako sposobne kao muškarci. Takođe je kritikovala ženski pokret što se navodno bori za zapošljavanje žena, a sa druge strane nikada nema dovoljno medicinskih sestara, što je tada bilo ugledno i unosno žensko zanimanje. No, to nikako ne umanjuje njen nesvesni doprinos emancipaciji žena, kroz razvoj medicinske nege kao jedne od tipično ženskih privrednih grana.