Tokom prošlog veka, stotine ljudi je izgubilo život u mraku dubokih rudnika molibdena u Klajmaksu u Koloradu. Zbog toga je gotovo nemoguće utvrditi ko je duh koga rudari najčešće zovu ‘Bela čizma’, zbog neobičnih čizama bele boje u kojima se redovno pojavljuje. Čizme su toliko upadljive da se mogu videti sa velike daljine. Priča se da je čovek čiji se duh pojavljuje neoprezno sišao 40-tih godina u rudarsko okno do mesta gde se obavljalo miniranje i bukvalno ostao bez glave. Ovo je priča Bila Dankana, jenog od rudara Klajmaksa.
‘Kada sam prvi put ugledao Belu čizmu, stražario sam kraj mesta gde se postavljao eksploziv neposredno pred miniranje. Bio je to mali hodnik na najnižem nivou rudnika, veoma daleko od ulaza. Priče koje sam slušao kažu da je Bela čizma nastradao upravo tu negde. Posle gotovo nedelju dana bušenja i pripremanja rupe za eksploziv, bilo je neophodno postaviti stražara i sprečiti da bilo ko priđe ili prođe kraj tog mesta. Znao sam da je do eksplozije ostalo još samo desetak minuta. Odjednom sam pred sobom u mraku ugledao svetlost signalne lampe. Izgledalo mi je da svetlo dopire iz paralelnog tunela, udaljenog tridesetak metara. Neko je mahao svetiljkom u krug, što je značilo ‘dođi ovamo’. U početku sam ignorisao taj signal ubeđen da će čovek verovatno otići. Međutim, kako je vreme proticalo, minut po minut, svetlost mi se sve više približavala. Počeo sam da dozivam, ali odgovora nije bilo. Onda sam svojom lampom dao signal koji je svakom rudaru značio ‘odlazi odatle’. Na kraju sam urlao upozorenja o predstojećoj eksploziji i vatri u tunelu ubeđen da me ne čuje zbog hučanja jakog vetra koji je dopirao kroz ventilacione otvore.
Kako se trenutak detonacije približavao, poverovao sam da će čovek s lampom stići do mene na vreme. Odjednom, svetlost je nestala i meni je laknulo. Sekund kasnije, svetlost se pojavila ponovo, ali iza mene. Bilo mi je neshvatljivo kako je uspeo da prođe, a da ga ne vidim. Bilo je nemoguće i jednostavno nisam znao kako da se ponašam. Svetlost se sve više približavala mestu gde je bio postavljen eksploziv i sve više udaljavala od mene. na minut pre eksplozije, potrčao sam ka svetlu, urlajući da se skloni. U jednom trenutku mi se učinilo da se svetlost udaljava držeči uvek isto rastojanje od mene. Onda sam iznenada pred sobom ugledao lice rudara i povikao: ‘Jesi li ti lud, sklanjaj se!’ Tada sam se setio, i u poslednjoj sekundi se bacio na tlo. Užasna eksplozija i plamen osvetlili su mrak hodnika. Bio sam nepovređen iako sam danima kasnije imao problema sa sluhom. Ali, jasno se sećam te sekunde pred eksploziju. U trenutku kada sam se bacio na zemlju, na nekolikocentimetara od mene nalazile su se bele čizme. I to je poslednje čega se sećam. Probudio sam se dok su me kolege nosile ka ambulantnim kolima. Rekli su mi da sam bio jedino živo stvorenje u tom delu rudnika i ispričali mi priču o ‘Beloj čizmi’.