Od tada, već pet decenija, narod sa svih strana hrli u Rgotinu da nađe izgubljeni grad Argos. Nadležni žmure, bilo bi to epohalno otkriće za svet, pa taman da nalazač uspe i da iznese sve te silne količine skrivenog zlata. Ponekad se samo pronese glas da je tu u okolini, taj i taj, našao to i to. U njegovom dvorištu posle stvarno, nešto na brzaka, nikne nova kuća, za čas mu se poveća stado, a žena mu nosi neki novi nakit.
Pričaju čak, a o tome su i novine pisale, da se deo rimskog blaga zaturio ponegde, i da je u blizini u mestu Kapiš, u blizini sakriven sanduk sa blagom. Nad rekom je kažu vrba i jedna njena debela tužna grana pognula se baš tamo gde je zlato zakopano.
Na Kapiš su mnogi dolazili, ali blago, koliko se zna, nije pronađeno. Čak je dotična grana vrbe odsečena. Iz inata ili da zavara došljake iz cele Srbije.
Kažu i da je jedan Boranin, zaposlen u rudniku Veliki Krivelj, izneo iz firme nešto dinamita. Više je puta minirao rgoške stenje gde god mu se učinilo da je kamenje veštački palo i prekrilo ploču, ulaz u Argos.
ĆUTANJE NADLEŽNIH Od tada, već pet decenija, narod sa svih strana hrli u Rgotinu da nađe izgubljeni grad Argos. Nadležni žmure, bilo bi to epoh Primera je mnog. Svi bi hteli da vide to rimsko čudo. I seljaci da očiste onu kovnicu novca, i domaći i strani kolekcionari da se dokopaju ručno kovanog i livenog nakita, i muzeji da svoje depoe popune divnom grnčarijom i arheolozi da pokažu svetu šta su to Rimljani ovde gradili.
Za sada, ostaju im samo pusti snovi. Ponekad možda ispuste i tužan uzdah proklinjući Jasminu koja je ostavila Rajka. Da je bila sa njim, možda bi im se svima bog smilovao.