Kada je 1692. godine u Salemu u američkoj državi Masačusets pod optužbom da su se bavili crnom magijom obešeno dvadeset ljudi, pukovniku Baksu, iz Baksporta u državi Mejn, se učinilo prestižnim da i njegovo selo učestvuje u lovu na veštice. Njegova upornost brzo je urodila plodom i prst javne osude uperen je na staricu za koju hroničari kažu da se zvala Karolina Ansfort i da je imala više od devedeset godina. Na sudskom procesu jedna svedokinja je rekla kako je čula da starica nešto nerazgovetno mumlja sebi u bradu, ali kad je stigla kući, potekla joj je krv iz ušiju i bila je sigurna da su na nju načene čini. Sličnih svedočenja bilo je više.
Porota je brzo završila većanje i sudija je staricu osudio na smrt zbog bavljenja crnom magijom. Tada je, pre nego što su čuvari mogli da reaguju, starica uperila svoj koščati prst u pukovnika Baksa i glasno izgovorila: ‘Nikada u životu nisam proklela ni jedno ljudsko biće, ali Vas gospodine i Vaše ulizice proklinjem mirne duše… Poslušaj i zapamti: kada umreš, a to će se uskoro dogoditi, obećavam ti da ću ostaviti otisak svog stopala na tvom nadgrobnom spomeniku. A taj beleg, pukovniče Baks, ostaće večito da svet nikada ne zaboravi nepravdu učinjenu danas’.
Tri meseca posle suđenja pukovnik je umro. Naslednicima je ostavio u amanet da mu podignu spomenik od takvog kamena da ga ništa ne može oskrnaviti. Spomenik je građen dok jednog dana uzbuđeni kamenorezac nije obavestio naslednike da se na mramoru pojavio trag stopala koji ničim nije uspeo da skine. Ovu ploču su zakopali pa je drugi kamenorezac postavio novu nadgrobnu ploču. Desetak dana kasnije na ploči su osvanule konture stopala. Naslednici su govorili o nečuvenom vandalizmu, ali niko nije verovao jer se znalo za staričino prokletstvo. Još nekoliko puta je nenjan nadgrobni spomenik, ali nije pomoglo. I posle više od trista godina beleg kao živa rana stoji na nadgrobnoj ploči pukovnika Baksa.